Digitalna fotografija u svakodnevnoj praksi

Milos Ljubicic

In General Posted

Digitalna Fotografija

u svakodnevnoj stomatološkoj praksi

  Proces digitalizacije vrlo brzo je obuhvatio sve segmente našeg života, pa je samim tim postao i deo svakodnevne stomatološke prakse. Digitalna fotografija je danas neizostavna u procesu planiranja i izrade bilo kog stomatološkog rada, a sve u cilju postizanja maksimalnih estetskih i funkcionalnih rezultata. 

 

    Digitalne fotografije olakšavaju komunikaciju sa pacijentima i  doprinose njihovoj edukaciji o tretmanu koji želimo da im ponudimo. Takođe, one su i osnovno sredstvo za saradnju sa kolegama jer olakšavaju komunikaciju između zubnih tehničara i stomatologa u svim fazama izrade stomatoloških nadoknada. Zubni tehničar više ne gleda samo gipsani model, već je njegova perspektiva proširena time što može da vidi i lice pacijenta, kao i da bude upoznat sa svim kliničkim fazama rada. Na taj način se povećava efikasnost u radu, ostavljajući manje prostora za grešku i rasipanje energije.

 

  Fotografisanje radova pomaže da se unapredi manuelna spretnost i tehnika rada, jer uveličana fotografija pruža mnogo više informacija o detaljima koji su golim okom manje vidljivi, a mogu biti od velikog značaja za samu proceduru.

  

Izbor najprikladnije opreme za ekstraoralnu i intraoralnu dentalnu fotografiju zahteva poznavanje osnovnih principa digitalne fotografije i može biti zbunjujuć za stomatologe zbog širokog spektra ponude i dostupnosti modela kamera.

 

Digitalni Single Lens Reflex (DSLR) fotoaparat je najpogodniji za stomatološku praksu koja fotografije koristi kao medicinsku dokumentaciju, za predavanja ili naučne publikacije. DSLR tehnologija smatra se sistemom izbora za stomatološku fotografiju, u kombinaciji sa makro objektivom (preporuka bi bila objektiv sa oko 100mm žižne daljine) i eksternim blicem- koji može biti ring, twin ili profesionalno svetlo.

U poređenju sa “point-and-shoot” kamerom, ili korišćenje mobilnog telefona u odnosu na DSLR sistem, najveću razliku predstavlja veličina senzora koja se nalazi u tim uredjajima.

 

Veličina senzora je direktno srazmerna kvalitetu fotografije. Pa samim tim, koliko god ovladali tehnikom fotografisanja, najveće ograničenje će vam predstavljati upravo sam aparat koji koristite. Mobilni telefon, primera radi, ima senzor manji od nokta na malom prstu ruke, neki “point and shoot” aparati imaju možda malo veći senzor od mobilnog telefona, dok DSLR aparati imaju oko 12 puta veći senzor.  (Pogledati sliku).

Upravo iz tog razloga, u daljem tekstu ćemo pričati isključivo o DSLR aparatima.

Od izbora same kamere, prednost bih dao Nikon ili Canon aparatima.
Odabirom DSLR aparata, vi se opredeljujete za taj brend, tako da ukoliko se opredelite za Nikon, morate kupiti objektiv za Nikon, i blic za Nikon.
Isto važi ukoliko se opredelite za Canon brend. Objektivi ili blicevi napravljeni za odredjeni brend neće raditi na aparatu drugog brenda.

Dakle, Nikon za Nikon, Canon za Canon.

 

 

OSNOVNA POTREBNA OPREMA ZA DENTALNU FOTOGRAFIJU

1. DSLR aparat (telo aparata)

2. Objektiv

3. Blic

4. Ekarteri

5. Ogledala

Sve DSLR kamere zahtevaju specifično podešavanje za kliničku dentalnu fotografiju.
Ispravno eksponirana fotografija i podešavanje jačine blica kao i pozicije svetala koje ćemo koristiti u dentalnoj fotografiji, zarad dobijanja najreprezentativnijih rezultata,  mogu se dobiti kroz kurseve stomatološke fotografije.

Kroz tekst ću probati da malo približim upotrebu DSLR-a u svakodnevnoj stomatološkoj praksi.

Normalno je da imamo strah od nepoznatog i nečega što naizgled deluje komplikovano za korišćenje sa previše dugmića i opcija. Posebno ako niste imali iskustvo sa DSLR aparatima ranije, prvi utisak je veoma odbojan.

Ali da pokušamo da pojednostavimo stvari.

Nemojte se plašiti korišćenja DSLR aparata, najbolje poređenje ostvarujemo sa analognim predhodnikom, SLR aparatom koji smo koristili sa filmom (pogledajte sliku).

Tada smo od podešavanja imali fokus, koji je bio manuelni, otvor blende (Aperture), koji smo isto tako mehanički podešavali kao i brzinu okidanja zavesice (shutter speed).
Tako možemo da posmatramo i moderni DSLR aparat i skoncentrišemo se na tri osnovne stvari stvari:

1. Otvor blende (Aperture-f) 

2. Brzina otvaranja zavesice (Shutter Speed)  

3. Osetljivost senzora na svetlost (ISO)

Preporučujem vam da aparat koristite u “M modu”, ručnom režimu kamere, jer daje potpunu kontrolu nad svim paramatrima same DSLR kamere.

U priloženoj tabeli možete pročitati preporučene parametre za korišćenje DSLR aparata u dentalnoj fotografiji za intraoralne i ekstraoralne fotografije.

Nemojte se strogo pridržavati parametara, jer time možete napraviti grešku. Najbitnije je savladati i upoznati princip rada same kamere, i tim znanjem ćete moći da korigujete i reagujete ispravno na nastale greške. Učenje napamet bilo kakvih parametara neće doprineti efikasnosti vašeg rada.

Ali nekih okvirnih parametara možemo da se pridržavamo, jer pojednostavlja proces i povećava efikasnost za većinu kliničkih scenarija.

 

Budite slobodni da primenite pravilo, ako vam fotografija ispada previše tamna, otvorite blendu (f smanjiti broj) dok ukoliko vam je fotografija presvetla, zatvorite blendu (f na veci broj staviti).

Ekarteri obraza i usana su neizostavni dodatak za pravljenje intraoralne fotografije. Koriste se za povlačenje usana, labijalne i bukalne sluznice iz vidnog polja.

Postoji nekoliko oblika samih ekartera, u zavisnosti koliko i u kom pravcu uklanjanju razne meke strukture tkiva iz vidnog polja, koje bi inače ometale fotografisanje.

Ekarteri su dostupni u prozirnoj plastici, neprozirnoj, crnoj ili u boji, u metalu ili drugim materijalima. Boja ekartera veoma utiče na samu fotografiju.

Oblik ekartera takodje utiče na fotografiju, podelu možemo napraviti na “C” oblik i “V” oblik, a mogu biti i jednostruki ili dvostruki.
“V” oblik ekartera će više moći da razvuče usne i obraze upolje, gde ćemo moći bolje da vidimo bok zuba, dok “C” oblik dodatno uklanja meka tkiva prema gore i dole.

Generalno, u ortodonciji je bolje koristiti “V oblik” jer povlačeći meka tkiva usana i obraza upolje, više se otkrivaju bočni zubi kao nosioci okluzije. Drugi oblik, ”C oblik” ekartera, popularniji je u ostalim granama stomatologije, jer dovoljno sklanja meka tkiva usana i obraza prema gore i dole,  pa se detaljnije i preglednije mogu predstaviti sve vrste stomatoloških nadoknada.

 

Što se boje tiče, preporuka bi bila da se koriste najobičniji providni ekarteri, crni ekarteri ne reflektuju svetlost i stvaraju senke, pa tako otežavaju proces fotografisanja. Njihova upotreba može da bude za odredjene protokole odredjivanje boje.

Intraoralna ogledala predstavljaju neizostavni dodatak kod  okluzalne i bukalne intraoralne fotografije, jer se direktnim putem takvi kadrovi ne mogu napraviti.
Koriste se i kako bi se dobila reflektovana slika kada se fotografišu teško dostupne strukture.

Postoje i setovi ogledala koja su namenski napravljena za dentalnu fotografiju, različitih veličina i oblika. Pri korišćenju intraoralnog ogledala neophodno je sprečiti da se ogledalo zamagli, što se može postići tako što se pre procedure ogledalo drži  u toploj vodi, ili možete zamolite asistenta da pusterom ukloni vazduh sa ogledala.

Da bi se zaštitila površina ogledala, savetuje se da se ne mešaju sa drugim instrumentima prilikom sterilizacije u autoklavu.

 

 

OSNOVNI DENTALNI PROTOKOL

Važno je pridržavati se određenih protokola, koji se vremenom prilagođavaju našem ličnom ukusu, ali je za početak bitno da postoje predefinisani kadrovi, kako bi se stomatološki radovi prikazali u istim uslovima u različito vreme (npr. pre, u toku rada i nakon završenog rada). Na taj način postiže se hronološki reprezentativan i uredan prikaz slučaja.

Pri prvoj poseti bitno je zabeležiti osnovnih sedam kadrova, koji dokumentuju kliničko stanje pacijenta. (Slika).
Jako je važno pripremiti pacijenta za fotografisanje, objasniti mu zašto nam je ono neophodni deo procedure, da olakšava komunikaciju između zubnog tehničara i stomatologa u svim fazama rada, kao i da će na taj način dobiti nadoknade koje idealno odgovaraju njegovom licu, u svakom smislu, od funkcije do estetike.

Pre fotografisanja obratiti pažnju da su svi zubi i meka tkiva osušeni pusterom.

Fotografije potrebne za protokol (ekstra i intraoralne) mogu se napraviti dok je pacijent u stolici.
U zavisnosti od raspoloživog prostora u ordinaciji, fotografisanje lica i osmeha pa čak i intraoralnih fotografija može biti lakše ako pacijent sedi u stolici operatera ili stoji na istoj visini kao i fotograf.

Okluzalni pogled na  maksilu ili mandibulu je jedan od najizazovnijih kadrova . Zbog refleksije svetla, bez obzira na blic koji koristimo, potrebno je otvoriti blendu za dva podeoka. Primera radi, ukoliko se za intraoralne fotografije koristi otvor blende od f25, prilikom uvođenja ogledala u kadrove, treba otvoriti blendu za dva podeoka i staviti je na f20, jer svetlo treba da se odbije od ogledala i osvetli željeni kadar, pa mu samim tim opada intenzitet. Da slika ne bi bila previše tamna, otvara se blenda i pušta više svetla.

JPEG vs RAW

Najčešće korišćeni format fotografija je Joint Photographic Experts Group (JPEG). Slike su kompresovane od strane same kamere i ovaj format se smatra idealnim za svakodnevnu upotrebu.

 

Međutim, neki praktičari više vole da sačuvaju slike u RAW formatu, jer su podaci nekompresovani i ekvivalent negativu koji proizvodi 35 mm filmska kamera. Takođe, RAW format je priznat u sudsko medicinskim postupcima.

U poređenju sa JPEG datotekama, RAW format nudi maksimalne informacije za buduću obradu, samo je za takvu vrstu obrade neophodno veliko znanje u oblasti korekcije boja, kontrasta, white balansa i sličnih parametara.

Zato je lakše i  logičnije, za opšte potrebe slikati u JPEG formatu.

 

Što  se tiče skladištenja fotografija, idealno bi bilo da postoji “folder” za svakog pacijenta i da se “folderi” slažu po abecednom redu. Po potrebi, u okviru “foldera”, fotografije se dalje mogu podeliti na početne fotografije, faze rada i finalne.

Kao i za sve u životu, i u ovoj oblasti fotografije, neophodno je proći sve faze, korak po korak. Ako samo pratite parametre koje je neko preporučio, ili kupite kameru jer neko poznat baš nju koristi, nikada nećete dobiti iste rezultate jer ne postoji prečica, a edukacija je jedini put.

 

“Kupovina Nikona te ne čini fotografom, samo vlasnikom istog.“, rekao je Ansel Adams. Ne treba se plašiti nepoznatog i neuspeha, jer se svaka veština može savladati učenjem i vežbom.

Jer, kako je rekao Ralph Waldo Emerson : “Svaki umetnik je počeo kao amater”.